Грађевинска дозвола се издаје инвеститору који уз захтев за издавање грађевинске дозволе достави пројекат за грађевинску дозволу и извод из пројекта за грађевинску дозволу израђене у складу са прописом којим се ближе уређује садржина техничке документације, који има одговарајуће право на земљишту или објекту и који је доставио доказе о уплати одговарајућих такси и накнада и друге доказе прописане прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. 

Као одговарајуће право на земљишту сматра се право својине, право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана овим законом.

Као одговарајуће право на грађевинском земљишту за следећа лица:

  1. носиоце права коришћења на грађевинском земљишту, која су била или јесу привредна друштва и друга правна лица на која су се примењивале одредбе закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, као и њихове правне следбенике;
  2. носиоце права коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту у државној својини које је стечено ради изградње у складу са раније важећим законима којима је било уређено грађевинско земљиште до 13. маја 2013. године, или на основу одлуке надлежног органа;
  3. носиоце права коришћења на грађевинском земљишту, чији је положај одређен законом којим се уређује спорт, као и удружења;
  4. друштвена предузећа, носиоце права коришћења на грађевинском земљишту;
  5. носиоце права коришћења на грађевинском земљишту, на која се примењују одредбе прописа Републике Србије и билатералних међународних уговора којима се уређује спровођење Анекса г Споразума о питањима сукцесије (''Службени лист СРЈ - Међународни уговори'', број 6/02), сматра се и право коришћења на грађевинском земљишту које је уписано у одговарајућу евиденцију непокретности и правима на њима, до доношења посебног прописа којим ће бити уређено право и начин стицања права својине на грађевинском земљишту за ова лица. Уз захтев за издавање грађевинске дозволе ова лица прилажу извод из листа непокретности са уписаним правом коришћења у њихову корист.
  • За изградњу линијских инфраструктурних објеката, као доказ о одговарајућем праву сматра се и правноснажно или коначно решење о експропријацији, закључен уговор о праву службености у складу са овим законом, закључен уговор о закупу на земљишту у приватној својини и попис катастарских парцела са приложеним сагласностима власника, односно корисника земљишта.
  • За грађење комуналне инфраструктуре, електроенергетских и електронских објеката или комуникационих мрежа, за постављање стубних трансформаторских станица 10/04 кв и 20/04 кв, мерно-регулационих станица за гас код потрошача, електродистрибутивних, електропреносних, анемометорских и метеоролошких стубова, као и стубова електронских комуникација као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту може се поднети и уговор о установљавању права службености, односно уговор о закупу земљишта у приватној својини са власником земљишта, закључен у складу са посебним прописима, као и уговор о успостављању права службености закључен са власником, односно корисником земљишта који је ималац јавних овлашћења, на период који одреди власник, односно корисник земљишта.
  • За изградњу, доградњу или реконструкцију комуналне инфраструктуре и електроенергетских објеката, као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту, може се доставити и попис катастарских парцела са приложеним сагласностима власника, односно корисника земљишта.
  • За изградњу комуналне инфраструктуре у регулацији постојеће саобраћајнице, у складу са фактичким стањем на терену, не доставља се доказ о одговарајућем праву на земљишту, односно објекту.
  • За изградњу или извођење радова на грађевинском земљишту или објекту који је у власништву више лица, као доказ о одговарајућем праву прилаже се и оверена сагласност тих лица, а ако се изводе радови на надзиђивању, прилаже се и уговор закључен у складу са посебним законом.
  • За изградњу или извођење радова на изградњи објеката за службене потребе дипломатско-конзуларних представништава страних држава, односно канцеларија међународних организација у Републици Србији, уколико је то прописано билатералним споразумом, инвеститор нема обавезу плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта, ако постоји реципроцитет са том страном државом, о чему потврду издаје министарство надлежно за спољне послове.
  • За изградњу енергетских објеката, пре издавања грађевинске дозволе, инвеститор прибавља енергетску дозволу, у складу са посебним законом.

 

Ако је захтевом за издавање грађевинске дозволе предвиђено прикључење објекта на комуналну или другу инфраструктуру која у тренутку издавања локацијских услова није изведена, што је утврђено локацијским условима, уз захтев за издавање грађевинске дозволе се подноси уговор између инвеститора и одговарајућег имаоца јавних овлашћења којим се утврђују обавезе уговорних страна да, најкасније до истека рока за завршетак радова на објекту за који се тражи грађевинска дозвола, изграде инфраструктуру потребну за прикључење тог објекта на комуналну или другу инфраструктуру.

Инвеститор који уклања постојећи објекат који је изграђен у складу са законом, у циљу изградње новог објекта на истој локацији плаћа допринос за уређивање грађевинског земљишта само за разлику у броју квадрата корисне површине између објекта који планира да изгради и објекта који се уклања. Инвеститор који уклања постојећи објекат који је озакоњен у складу са Законом о озакоњењу објеката, нема наведено право осим уколико надлежном органу за издавање грађевинске дозволе достави доказ да је за објекат или његов део плаћена накнада, односно допринос за уређивање грађевинског земљишта.

Инвеститори и њихови правни следбеници који су за грађевинску парцелу или грађевински комплекс платили накнаду за уређење грађевинског земљишта по раније важећим прописима и уз захтев за издавање грађевинске дозволе доставе потврду о плаћеној накнади за уређење грађевинског земљишта (за колико м2 је плаћена накнада), издатој од стране ''Јавног предузећа за урбанизам'' Зрењанин, иста ће се признати приликом утврђивања доприноса за уређење грађевинског земљишта за ту грађевинску парцелу или комплекс, ако није издата потврда о пријему техничке документације, односно грађевинска дозвола. Инвеститори који су уплатили допринос за уређење грађевинског земљишта, а нису започели изградњу, то јест није им издата потврда о пријави радова и уколико им је издато решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе признаће им се раније уплаћени износ доприноса.

Надлежни орган по пријему захтева за издавање грађевинске дозволе врши проверу достављене документације.

Грађевинска дозвола се издаје на основу важећих локацијских услова независно од тога по чијем захтеву су локацијски услови издати.

Грађевинска дозвола се издаје на име инвеститора и финансијера ако је уз захтев за издавање приложен уговор између инвеститора и финансијера, оверен у складу са законом који уређује оверу потписа, у коме се инвеститор сагласио да носилац права и обавезе из грађевинске дозволе буде и финансијер. Финансијер солидарно са инвеститором одговара за све обавезе према трећим лицима, које су последица радњи које предузме у складу са овлашћењима која су му пренета уговором.

Грађевинска дозвола се издаје решењем у року од 5 радних дана од дана подношења захтева. Саставни део решења су локацијски услови, износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта, извод из пројекта и пројекат за грађевинску дозволу.

На решење о грађевинској дозволи може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања.

Грађевинска дозвола издаје се за цео објекат, односно за део објекта, ако тај део представља техничку и функционалну целину.

Припремни радови се изводе на основу грађевинске дозволе.

Надлежни орган доставља решење о грађевинској дозволи инспекцији која врши надзор над изградњом објеката.

Решење о грађевинској дозволи доставља се имаоцима јавних овлашћења надлежним за утврђивање услова за пројектовање, односно прикључење објеката на инфраструктурну мрежу, ради информисања.

Грађевинска дозвола престаје да важи ако се не изврши пријава радова у року од три године од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола. 

Решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе доноси орган надлежан за издавање грађевинске дозволе.

Грађевинска дозвола престаје да важи ако се у року од пет година од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола, не изда употребна дозвола, осим за објекте за које грађевинску дозволу издаје министарство односно аутономна покрајина, објекте комуналне инфраструктуре који се изводе фазно и породичне стамбене зграде које инвеститор гради ради решавања својих стамбених потреба.

На захтев инвеститора, надлежни орган може донети решење којим се одобрава да правноснажна грађевинска дозвола остаје на правној снази две године после рока прописаног чланом 140.ставом 4. Закона о планирању и изградњи, ако се у поступку покренутом у року из става 4. члана 140, утврди да је објекат завршен у конструктивном смислу на основу записника надлежног грађевинског инспектора. После истека наведених рокова инвеститор плаћа на рачун Пореске управе накнаду у висини пореза на имовину, који би се плаћао у складу са законом којим се уређује порез на имовину за цео објекат, да је исти изграђен у складу са грађевинском дозволом, све док се за ту локацију не изда нова грађевинска дозвола.

Решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе и решење којим се одобрава да правноснажна грађевинска дозвола остаје на снази, надлежни орган по правноснажности доставља Пореској управи на чијој територији се налази предметни објекат.

Спискови издатих аката
Закључци о одбацивању